Pozicija centra u košarci oduvek je predstavljala sinonim za fizičku dominaciju, odbrambenu sigurnost i ključnu ulogu u ekipnom uspehu. U Evroligi, od njenog modernog formata koji je počeo 2000. godine, veliki igrači su često bili razlika između trofeja i poraza u play-off seriji. Posmatrajući trenutnu tabelu Evrolige za sezonu 2025/26, vidimo da timovi poput Olympiacosa, Valensije i Real Madrida i dalje grade strategiju oko dominacije u reketu.
Evolucija igre donela je promene – moderni centri moraju šutirati trojke, igrati pick-and-roll i biti mobilniji nego ikad. Ipak, tradicija velikih koji dominiraju pod košem ostaje temelj evropske košarke, a istorija Evrolige prepuna je imena koja su definisala ovu poziciju.
Zlatna era fizičke dominacije: centri ranih 2000-ih
Početak modernog formata Evrolige obeležili su centri koji su kombinovali sirovinu fizičku snagu sa izuzetnom košarkaškom inteligencijom. U tom periodu, igra u reketu bila je mnogo grublja nego danas, a ofanzivni faul bio je redak fenomen.
Arvydas Sabonis, iako je u Evroligi bio na zalasku karijere (2001-2003 sa Žalgiris Kaunasom), ostavio je neizbrisiv trag. Sa prosekom od 14.9 poena i 8.1 skoka po meču u sezoni 2002/03, pokazao je da tehnika i vizija mogu nadjačati godine. Njegovi dodavanja iz high-posta revolucionirali su ulogu centra – više nije bio samo finišer, već kreator igre.
Zydrunas Ilgauskas (Olimpija Ljubljana, krajem 1990-ih pre dolaska u Evroligu) i Dejan Bodiroga (iako tehnički krilo-centar), postavili su standarde svestrane igre. Međutim, prava era dominantnih pivotmena počela je sa dolaskom NBA veterana i razvijenih evropskih talenata početkom 2000-ih.
Ikone reketa: Diamantidis, Bourousis i balkanska škola
Ioannis Bourousis predstavlja savršen primer evropskog centra koji je vladao Evroligom sredinom 2000-ih i početkom 2010-ih. Sa Real Madridom (2009-2013) osvojio je Evroligu 2015. sa drugom ekipom, ali vrhunac dominacije doživeo je sa Barcelonom 2010. godine.
U sezoni 2009/10, Bourousis je beleživao 13.4 poena i 7.8 skokova po meču, uz impresivnih 61.2% šuta iz igre. Njegova kombinacija tehnike u post-up igri, mekog dodira oko koša i sposobnosti da povuče faul činila ga je noćnom morom za protivničke odbrane. Protiv PAO-a u Final Four-u 2011. imao je 18 poena i 11 skokova, pokazujući da je veliki meč igrač.
Sa balkanske strane, Nikola Mirotić (tehnički krilo-centar, ali često igrao centra) dominirao je sa Barselonom i Real Madridom. U sezoni 2020/21 sa Barselonom, prosek od 16.6 poena i 5.7 skokova učinio ga je MVP-jem regularnog dela. Njegova sposobnost da šutira trojke (39.7% u toj sezoni) redefinisala je poziciju – centri više nisu mogli biti statični.
Kralj blokada i skokova: Jan Vesely i moderna mobilnost
Jan Vesely, češki reprezentativac, postao je simbolom modernog atletskog centra u Evroligi. Nakon povratka iz NBA 2014. godine, transformisao je Fenerbahče u obrambeni powerhouse.
U sezoni 2016/17, kada je Fener stigao do finala Evrolige (izgubio od Olympiacosa u Istanbulu), Vesely je imao prosek od 2.1 blokade po meču u play-off-u. Njegova vertikala, brzina u tranziciji i sposobnost da brani sve pozicije od 3 do 5 postavili su novi standard. Protiv CSKA Moskve u polufinalu Final Four-a, imao je 12 poena, 9 skokova i 4 blokade – klasična «all-around» partija.
U sezoni 2018/19, Vesely je osvojio Evroligu sa Fenerbahčeom, prosečno beležeći 11.3 poena i 5.7 skokova uz 58.9% šuta. Njegova uloga u pick-and-roll napadu trenera Željka Obradovića bila je ključna – 73% njegovih koševa dolazilo je iz asistencija, što pokazuje timsku igru.
Legendarni MVP-jevi i statistička dominacija
Nikola Mirotić nije jedini veliki igrač koji je uzeo MVP titulu. Pau Gasol, sa Barcelonom u ranim 2000-im (pre odlaska u NBA 2001), pokazao je šta znači totalna dominacija. U sezoni 2000/01, sa samo 20 godina, beležio je 12.6 poena i 6.3 skoka, najavljujući buduću NBA karijeru.
Kyle Hines, iako samo 198cm visok, igrao je centra sa Boston Collega do CSKA Moskve i Olympiacosa. Sa CSKA je osvojio četiri Evrolige (2016, 2019 među njima), a njegova defanzivna intenzitet bila je legendarna. U finalu 2016. protiv Fenerbahčea, imao je skromnih 6 poena, ali ključnih 8 skokova i 3 blokade – statistike koje ne prikazuju kompletan uticaj.
Ante Tomić, hrvatski centar, proveo je karijeru u Barceloni (2011-2021) kao savršen primer rolplej centra. Prosek od 7.4 poena i 4.2 skoka u Evroligi ne odražava njegov uticaj – njegov IQ, postavljanje blokova i disciplinovana odbrana omogućili su timskim saigračima da bliste. U sezoni 2020/21, Barselona je imala defensivni rejting od 102.3 kada je Tomić bio na parketu – top 3 u ligi.
Aktuelna scena: kako se centri prilagođavaju sezoni 2025/26
Gledajući trenutni raspored Evrolige za sezonu 2025/26, vidimo da timovi sa dominantnim centrima drže vrh tabele. Olympiacos sa 26 pobeda i razlikom +262 oslanja se na kombinaciju iskusnih pivotmena i mladih atletičara koji mogu pokrivati prostor.
Valencia Basket (25-13) i Real Madrid (24-14) takođe imaju tradiciju jačanja pozicije centra. Real je godinama ulagao u mobilne velike – od Gustafo Ayona do Waltera Tavaresa («Edy» Tavares), koji je u sezoni 2024/25 bio najbolji bloker lige sa 2.4 blokade po meču. Njegova dominacija nastavljena je i ove sezone.
Zanimljiv trend je Žalgiris Kaunas (23-15) koji kombinuje litvansku školu velike igre sa modernim sistemom. Njihov pristup – brzi centri koji igraju pick-and-pop, podsećaju na Sabonisovu eru, ali sa trojkaškim šutem kao obaveznom veštinom.
Panathinaikos (22-16) i Barcelona (21-17) ulažu u mlade centere koji mogu šutirati – trend koji je započeo Mirotić sada je standard. Postotak trojki centara u Evroligi porastao je sa 28% u sezoni 2010/11 na preko 35% u sezoni 2025/26, što govori o evoluciji pozicije.
Zaključak: traditional meets modern
Istorija velikana na poziciji centra u Evroligi je priča o evoluciji. Od Sabonisovih dodavanja preko Bouroussisove post-up dominacije do Veselyjeve atletske raznolikosti i Tavareseove defanzivne zidine – pozicija se konstantno prilagođava.
Današnji centri moraju biti brži, precizniji i inteligentniji nego ikad. Ipak, osnovna istina ostaje: ekipe koje dominiraju u skokovima (offanzivni skok i dalje daje 1.1 poen po posedu) i kontrolišu reket imaju najveće šanse za trofej. Sa Olympiacosom koji vodi tabelu zahvaljujući i +8.2 skok razlike po meču, tradicija velikih i dalje živi.
Mladi centri poput onih u Crvena Zvezda sistemu (21-17) uče od legendi, ali donose nove elemente. Pitanje nije da li će pozicija centra opstati – već kako će se transformisati u narednih 10 godina Evrolige.
