Evroliga predstavlja vrh evropske klupske kosarke, ali bez Evrokupa sistem ne bi bio kompletan. Ova dva takmicenja organizuje ista kuca — Euroleague Basketball — i cine jedinstvenu strukturu koja odredjuje ko igra na kom nivou.
Razumevanje veze izmedju Evrolige i Evrokupa kljucno je za svakog ko prati kontinentalnu kosarku. Dok se tabela Evrolige svakodnevno prati sa najvecom paznjom, Evrokup ostaje u senci, iako nudi direktan put ka eliti.
Osnovna razlika: elita i drugi rang
Evroliga okuplja 18 najboljih timova Evrope u sezoni 2025/26. Sistem se zasniva na kombinaciji A licenci (garantovano ucesce) i jednosezonskih pozivnica koje dodeljuje Euroleague Basketball.
Evrokup funkcionise kao drugi rang sa 20 ekipa. Takmicenje je kompetitivnije nego sto mnogi misle — brojni klubovi iz jakih liga ovde traze svoju sansu za napredovanje.
Struktura vlasnistva
Kljucna razlika lezi u A licencama. Ukupno 11 klubova ima trajno pravo uceska u Evroligi: Real Madrid, Barcelona, Fenerbahce, Olympiacos, Panathinaikos, Anadolu Efes, Armani Milano, Crvena zvezda, Maccabi Tel Aviv, Zalgiris i ASVEL.
Ovi klubovi su istovremeno vlasnici kompanije Euroleague Basketball. Oni ne mogu ispasti iz takmicenja, bez obzira na rezultate.
Preostalih 7 mesta u sezoni 2025/26 popunjeno je putem pozivnica: Valencia, Monaco, Bayern Minhen, Virtus Bologna, Partizan, Baskonia i Alba Berlin dobili su jednosezonski pristup.
Kako se dodeljuju pozivnice
Euroleague Basketball svake godine procenjuje koji klubovi zasluzuju pozivnice. Kriterijumi ukljucuju rezultate u prethodnim sezonama, kvalitet domacih liga, finansijsku stabilnost i infrastrukturu.
Sampion Evrokupa automatski dobija ponudu za Evroligu naredne sezone. Ovo je najsigurnijiput za klubove koji nemaju A licencu.
Put iz Evrokupa u Evroligu
Sampionski trofej Evrokupa znaci vise od престижа. On donosi direktnu mogucnost igranja u Evroligi, sto finansijski i sportski menja dimenzije kluba.
U sezoni 2024/25, Partizan je osovorio Evrokup i time obezbedio mesto u Evroligi za 2025/26. Ovaj primer pokazuje kako drugi rang moze biti trambolina za najvecu scenu.
Istorijski primeri promocije
Gran Canaria je 2017. godine trijumfovala u Evrokup i naredne sezone igrala Evroligu. Slicno je uspelo Darju (2018), Virtus Bologna (2022) i Londonu (2023).
Ne dobijaju svi sampioni Evrokupa pozivnicu — mora da se ispune organizacioni i finansijski uslovi. Ali u praksi, pobednik uvek biva nagradjien.
Zasto klubovi biraju Evrokup
Za mnoge srednje klubove, Evrokup je realniji cilj od borbe za opstanak u Evroligi. Takmicenje ima manji broj utakmica (32 u regularnoj sezoni naspram 34 u Evroligi), sto olaksava logistiku.
Finansijski pritisak je manji. Klubovi sa budzetima izmedju 5 i 15 miliona evra mogu biti kompetitivni u Evrokup, dok bi u Evroligi bili outsajderi.
Ko odlucuje o ucestu u takmicenjima
Euroleague Basketball ima punu autonomiju. Za razliku od FIBA sistema (Liga sampiona, FIBA Kup), gde se ucesce dobija kroz domace rezultate, ovde organizator bira ucesnike.
Ova zatvorena struktura predmet je kritika godinama. FIBA tvrdi da sistem nije fer, jer domaci sampioni ne dobijaju automatski pristup najboljim takmicenjima.
Konflikt sa FIBA sistemom
FIBA organizuje paralelna takmicenja — Ligu sampiona i FIBA Kup. Klubovi moraju da biraju: ili Evroliga/Evrokup ili FIBA takmicenja. Ne moze oboje.
Vecina top klubova bira Euroleague sistem jer nudi vece prihode od sponzora, TV prava i prodaje karata. Liga sampiona ostaje rezervna opcija za klubove bez pozivnice.
Uloga domacih liga
Domace lige kao ACB (Spanija), VTB (Rusija, suspendovana zbog rata), LNB (Francuska) i Kup Radivoj Korac (ABA liga) i dalje su bitne. Dobre rezultate tamo klubovi koriste kao argument za pozivnice.
Valencia, trenutno druga na tabeli Evrolige sa skorom 25-13, istovremeno dominira u ACB ligi. Ova dvostruka dominacija jaca njihovu poziciju za buducnost.
Finansijske i sportske implikacije
Razlika u prihodima izmedju Evrolige i Evrokupa je ogromna. Evroligaski klub u proseku zaradi 3-5 miliona evra samo od TV prava i centralizovanih sponzorstava.
Evrokup klubovi dobijaju znatno manje — oko 500.000 evra. Vecinu prihoda moraju da obezbede lokalno, sto ogranicava budzete i kvalitet roster-a.
Uticaj na roster planiranje
Evroligaski klubovi mogu da privuku najbolje igrace. Real Madrid, Barcelona i Fenerbahce imaju budzete izmedju 30 i 40 miliona evra, sto im omogucava da dovode NBA veterane i najbolje Evropljane.
Evrokup timovi fokusiraju se na mlade igrace, razvoj talenata i pametan scouting. Neki od najboljih evropskih igarca poceli su upravo u Evrokup — kao Luka Doncic u Real Madridu dok je tim igrao trening mečeve ili Nikola Jokic pre NBA karijere.
Infrastruktura i organizacija
Evroliga ima stroge kriterijume za dvorane — minimum 10.000 mesta, moderne TV produkcijske mogucnosti, VIP lože. Neki klubovi iz Evrokupa ne mogu da ispune ove uslove, sto ih sprecava da dobiju pozivnicu cak i ako osvoje trofej.
Ovo je jedan od razloga zasto sistem preferira klubove iz velikih trzista poput Istanbula, Madrida, Atine ili Milana. Komercijalni potencijal je presudan.
Aktuelna situacija u sezoni 2025/26
Trenutna tabela Evrolige pokazuje koliko je takmicenje ujednaceno. Olympiacos vodi sa 26 pobeda i 12 poraza, ali razlika do desetog mesta (Crvena zvezda, 21-17) nije nepremostiva.
Top 6 timova direktno se plasiraju u plej-of, dok mesta 7-10 igraju plej-in. Svaka pozicija donosi prednost, pa je svaki mec u rasporedu od presudnog znacaja.
Primeri timova na prekretnici
Panathinaikos, sedmi sa skorom 22-16, bori se za direktan plej-of plasman. Ovaj tradicionalni gigant evropske kosarke ima A licencu, ali zeli da vrati staru slavu.
Sa druge strane, Barcelona (21-17) i Crvena zvezda (21-17) nasle su se u tesnac borbe za top 10. Oba kluba imaju A licence, ali sezona pokazuje da status vlasnika ne garantuje lak zivot.
Perspektive Evrokup sampiona
U sezoni 2025/26, Evrokup jos uvek traje — finalni turnir igra se u aprilu. Pobednik ce dobiti pravo da se takmi za pozivnicu u Evroligi 2026/27.
Klubovi poput Bursa, Valencije (ne mešati sa Valencijom iz Evrolige), Budućnosti ili Hamburga nadaju se da ce iskoristiti sansu. Za njih, Evrokup nije uteha — to je strategija.
Buducnost veze Evroliga-Evrokup
Diskusije o reformi sistema traju godinama. Neki predlažu sistem promocije i ispadanja (kao u fudbalu), gde bi poslednjeplasirana dva tima iz Evrolige ispala u Evrokup, a najbolja dva Evrokup tima zauzela njihovo mesto.
A licencare se protive ovome, jer bi to ugrozilo njihov status. Kompromisno resenje moglo bi biti prosirenje Evrolige na 20 ili 24 tima, sto bi otvorilo vise mesta.
Uticaj medijskih prava
Novi TV ugovori koje Euroleague Basketball potpisuje (trenutni sa IMG-om traje do 2026) uticu na buducu strukturu. Veci prihodi bi omogucili prosirenje, ali i veca ocekivanja od kvaliteta produkcije.
Striming platforme poput DAZNa i Courtside 1891 (zvanicna Euroleague platforma) menjaju nacin konzumacije sadrzaja. Mlade generacije manje gledaju TV, vise mobilne uredjaje.
Politicki faktori
Rat u Ukrajini, tenzije na Bliskom istoku i promene u mezunarodnim odnosima uticu na Evroligu. Ruski klubovi (CSKA, Zenit, Unics) suspendovani su iz takmicenja, sto je promenilo balans moci.
Pitanje je hoce li se ikada vratiti i kako ce to uticati na buducu distribuciju A licenci. ASVEL je dobio licencu delom zahvaljujuci praznini nakon odlaska ruskih timova.
Zakljucak: dva takmicenja, jedan sistem
Evroliga i Evrokup nisu samo dva odvojena turnira — oni cine piramidu koju kontrolise Euroleague Basketball. Razumevanje strukture Evrolige ukljucuje i poznavanje uloge Evrokupa.
Za velike klubove, Evroliga je vrhunac ambicija. Za srednje, Evrokup je realnost iz koje se moze napredovati. Za kosarkasku Evropu, oba takmicenja obezbedjuju kontinuitet i kvalitet.
Sistem ima mane — nedostatak promocije i ispadanja cini ga manje demokratskim. Ali komercijalno je uspešan, stabilnost garantuje kvalitet, a klubovi znaju sta mogu da ocekuju.
Dok god Evrokup sampion dobija sansu za Evroligu, veza ce postojati. I dok god klubovi teže ucestu u eliti, drugi rang ce zadrzati smisao i privlacnost.
