Evropska klupska košarka ima jasnu hijerarhiju sa Evroligom na vrhu i Evrokupom kao drugim rangom takmičenja. Ova dva takmičenja organizuje ista kompanija – Euroleague Basketball – i čine integrisani sistem koji reguliše protok klubova između elitnog i drugorazrednog nivoa.
Razumevanje veze između Evrolige i Evrokupa ključno je za praćenje kako klubovi grade svoje pozicije u evropskoj košarci. U sezoni 2025/26, sistem ostaje nepromenjen sa 18 timova u Evroligi i 20 u Evrokupу, ali mehanizmi prelaska između takmičenja i dalje izazivaju debate u košarkaskim krugovima.
Osnovna razlika između Evrolige i Evrokupa
Evroliga predstavlja apsolutni vrh klupske košarke u Evropi. Okuplja 18 najboljih timova kontinenta koji igraju po sistemu duplog Round Robin-a – svaki sa svakim dva puta, jednom kod kuće i jednom u gostima. Ukupno se igra 34 kola regularnog dela, nakon čega sledi plej-of i Final Four.
Evrokup je drugo po rangu takmičenje, ali ne treba ga potcenjivati. Sa 20 učesnika, ovde igra mnogo istorijskih klubova koji čekaju priliku za povratak u elitu. Format je drugačiji – timovi su podeljeni u dve grupe po 10, igraju 18 utakmica u regularnom delu, zatim slede četvrtfinale, polufinale i finale u best-of-three formatima.
Kvalitet Evrokupa je impresivan. Pobednik ovog takmičenja automatski dobija mesto u Evroligi za sledeću sezonu, što ovo takmičenje čini izuzetno kompetitivnim. Za mnoge klubove, trofej u Evrokup-u veći je uspeh nego osmo mesto u Evroligi.
A-licence: ključ stabilnosti u Evroligi
Najveća razlika između dva takmičenja leži u sistemu licenci. Evroliga ima 13 klubova sa A-licencom – doživotnim pravom učešća bez obzira na sportske rezultate. To su Barcelona, Real Madrid, Olympiacos, Panathinaikos, Fenerbahče, Anadolu Efes, CSKA Moskva (trenutno suspenzovana), Armani Milano, Maccabi Tel Aviv, Žalgiris Kaunas, Crvena zvezda, Baskonia i Bajern Minhen.
Ovih 13 klubova (odnosno 12 aktivnih bez CSKA) ne mogu ispasti iz Evrolige. Čak i da završe sezonu sa najgorim učinkom, garantovano su sledece godine u eliti. Ovaj sistem daje finansijsku sigurnost, omogućava dugoročno planiranje i privlači najbolje igrače.
Preostalih 5-6 mesta u Evroligi deli se kroz tzv. wild card pozivnice koje izdaje Euroleague Basketball. Ove pozivnice obično dobijaju pobednici Evrokupa, šampioni nacionalnih liga, ili klubovi sa jakim tržišnim potencijalom. Wild card pozivnice su jednogodišnje i svake sezone se preispituju.
Zašto postoji sistem A-licenci
Sistem licenci uveden je 2000. godine kada je privatna kompanija preuzela organizaciju Evrolige od FIBA-e. Ideja je bila osigurati stabilnost finansiranja i učiniti takmičenje privlačnijim sponzorima i televizijama. Garantovano učešće 13 klubova znači predvidivo tržište i stalnu rivalitet između najvećih imena.
Kritičari tvrde da sistem gušи konkurenciju i nagrađuje istoriju umesto trenutne forme. Zastupnici ističu da je Evroliga zahvaljujući tome postala finansijski najjača košarkaška takmičenja van NBA lige.
Putevi ka Evroligi: kako timovi iz Evrokupa dolaze do elite
Pobednik Evrokupa automatski dobija mesto u Evroligi za sledeću sezonu. To je najsigurniji put za klubove bez A-licence. U poslednjoj deceniji, klubovi poput Paris Basketball-a, Virtus Bolonje i Baskonie (pre dobijanja A-licence) iskoristili su Evrokup trofej kao trampu ka eliti.
Problem nastaje ako pobednik Evrokupa već ima A-licencu ili wild card za sledeću sezonu. U tom slučaju, to mesto prelazi na drugoplasiranog ili se raspodjeljuje kroz drugi sistem kriterijuma – tržišna vrednost, kapacitet dvorane, TV prisustvo i istorijski uspesi.
Šampioni jačih nacionalnih liga (Španija, Turska, Grčka, Italija, Nemačka) takođe mogu dobiti wild card pozivnice. Euroleague Basketball svake godine krajem aprila objavljuje listu učesnika za sledeću sezonu, i tu obično dolazi do iznenađenja.
Primer iz sezone 2024/25
Paris Basketball osvojio je Evrokup u sezoni 2023/24 i time osigurao debi u Evroligi za 2024/25. Francuski klub nije imao tradicionalnu košarkašku istoriju, ali je kombinacijom novca, pametnog menadžmenta i razvoja mladih igrača napravio skok ka vrhu. Danas, u sezoni 2025/26, nastavljaju učešće zahvaljujući wild card pozivnici.
Sa druge strane, klubovi poput Gran Kanarije ili Unicaje Malage godinama dominiraju Evrokupom ili ACB ligom ali ne uspevaju da stignu do Evrolige zbog limitiranog broja mesta.
Kako trenutna tabela Evrolige utiče na Evrokup
U sezoni 2025/26, trenutna tabela pokazuje dominaciju klubova sa A-licencom. Olympiacos (26-12) vodi, Valencia (25-13) i Real Madrid (24-14) prate, dok su Žalgiris Kaunas (23-15) i Crvena zvezda (21-17) takođe u vrhu. Svi navedeni klubovi imaju A-licence, osim Valencije koja igra sa wild card-om.
Valencia je savršen primer wild card sistema. Španski klub je bio izostao iz Evrolige par sezona, vratio se kroz dobre rezultate u ACB ligi i sada je drugi na tabeli. Njihov učinak u sezoni 2025/26 sigurno će im doneti produženje wild card-a za 2026/27.
Hapoel IBI Tel Aviv (23-15) i Monako (22-16) takođe igraju bez A-licenci. Njihovi rezultati direktno utiču na buduću raspodelu pozivnica. Uspeh u Evroligi znači veće šanse za ostanak, dok loše plaćanje otvara pitanja ko bi mogao zauzeti njihovo mesto.
Relevantan raspored u drugom delu sezone
Poslednje kolo regularnog dela uvek donosi drame. Timovi koji se bore za plej-of pozicije često igraju direktne duelе, a bodovna razlika može biti presudna. U sezoni 2025/26, svaki bod može odlučiti između osmog i devetog mesta – razlike između plej-ofa i eliminacije.
Paralelno, u Evrokup-u se odigrava borba za trofej i direktan plasman u Evroligu. Klubovi kao što su Turk Telekom, Budućnost, Hapoel Jerusalem ili JL Bourg ulažu ogromne resurse u tromesečnu borbu za jedan cilj – finale Evrokupa i zlatnu kartu ka eliti.
Finansijska veza između Evrolige i Evrokupa
Razlika u prihodima između dva takmičenja je enormna. Klubovi u Evroligi dobijaju deo od TV prava, sponzorskih ugovora i marketing prihoda koje deli Euroleague Basketball. Procenjuje se da prosečan evroligaš godišnje dobije 2-3 miliona evra samo iz centralnog fonda.
Evrokup donosi simbolične iznose u poređenju. Većina prihoda dolazi iz domaćih izvora – prodaja karata, lokalni sponzori, nacionalna TV prava. Pobednik Evrokupa dobija nagradni fond od oko 500.000 evra, ali prava vrednost je mesto u Evroligi koje sledece godine može doneti desetostruko više.
Zbog toga mnogi klubovi svesno žrtvuju rezultate u domaćem prvenstvu da bi se fokusirali na Evrokup. Trofej u Evrokup-u otvara vrata kontinentalnoj eliti, povećava tržišnu vrednost igrača i omogućava privlačenje boljih sponzora.
Budućnost odnosa Evroliga-Evrokup
Postoje razgovori o reformi sistema. FIBA pokušava da uspostavi paralelno takmičenje (Basketball Champions League), ali Evroliga i dalje dominira po kvalitetu i uticaju. Neke nacionalne lige pritiskaju Euroleague Basketball da ukine A-licence i uvedu potpuno sportski sistem promocije i ispadanja.
Realnost je da se sistem neće dramatično promeniti u skorije vreme. Klubovi sa A-licencom uložili su prevelike sume novca i imaju ugovorne garancije do kraja decenije. Ipak, moguće je proširenje Evrolige na 20 ili 22 tima, što bi otvorilo više mesta za divlje karte.
U sezoni 2025/26, sistem ostaje isti: 18 timova u Evroligi (12 sa A-licencom + 6 wild card), 20 u Evrokup-u, i dinamična borba za svako dostupno mesto u eliti.
Zaključak: sistem koji funkcionira uprkos kritikama
Evroliga i Evrokup povezani su kao elitno i razvojno takmičenje u evropskoj košarci. Sistem A-licenci obezbeđuje stabilnost i kvalitet, dok Evrokup daje priliku ambicioznim klubovima da se dokažu i izbore plasman na vrh.
Da li je sistem savršen? Ne. Postoje legitimne kritike o nedostatku sportske pravde i zatvorenom karakteru elite. Ali finansijski rezultati i globalna popularnost Evrolige pokazuju da trenutni model funkcionira i privlači najbolje igrače izvan NBA lige.
Za navijače, ova veza čini evropsku košarku uzbudljivijom. Svaka sezona donosi nove priče – klubovi koji se probijaju iz Evrokupa u Evroligu, timovi koji brane wild card pozicije, i večita drama oko toga ko će sledece godine sedeti za elitnim stolom.
