Evropska klupska kosarka ima jasnu hijerarhiju sa Evroligom na vrhu i Evrokupom kao drugim rangom takmicenja. Ova dva takmicenja organizuje ista kompanija – Euroleague Basketball – i cine integrisani sistem koji regulise protok klubova izmedu elitnog i drugorazrednog nivoa.
Razumevanje veze izmedu Evrolige i Evrokupa kljucno je za pracenje kako klubovi grade svoje pozicije u evropskoj kosarci. U sezoni 2025/26, sistem ostaje nepromenjen sa 18 timova u Evroligi i 20 u Evrokupу, ali mehanizmi prelaska izmedu takmicenja i dalje izazivaju debate u kosarkaskim krugovima.
Osnovna razlika izmedu Evrolige i Evrokupa
Evroliga predstavlja apsolutni vrh klupske kosarke u Evropi. Okuplja 18 najboljih timova kontinenta koji igraju po sistemu duplog Round Robin-a – svaki sa svakim dva puta, jednom kod kuce i jednom u gostima. Ukupno se igra 34 kola regularnog dela, nakon cega sledi plej-of i Final Four.
Evrokup je drugo po rangu takmicenje, ali ne treba ga potcenjivati. Sa 20 ucesnika, ovde igra mnogo istorijskih klubova koji cekaju priliku za povratak u elitu. Format je drugaciji – timovi su podeljeni u dve grupe po 10, igraju 18 utakmica u regularnom delu, zatim slede cetvrtfinale, polufinale i finale u best-of-three formatima.
Kvalitet Evrokupa je impresivan. Pobednik ovog takmicenja automatski dobija mesto u Evroligi za sledecu sezonu, sto ovo takmicenje cini izuzetno kompetitivnim. Za mnoge klubove, trofej u Evrokup-u veci je uspeh nego osmo mesto u Evroligi.
A-licence: kljuc stabilnosti u Evroligi
Najveca razlika izmedu dva takmicenja lezi u sistemu licenci. Evroliga ima 13 klubova sa A-licencom – dozivotnim pravom ucesce bez obzira na sportske rezultate. To su Barcelona, Real Madrid, Olympiacos, Panathinaikos, Fenerbahce, Anadolu Efes, CSKA Moskva (trenutno suspendovana), Armani Milano, Maccabi Tel Aviv, Zalgiris Kaunas, Crvena Zvezda, Baskonia i Bayern Minhen.
Ovih 13 klubova (odnosno 12 aktivnih bez CSKA) ne mogu ispasti iz Evrolige. Cak i da zavrse sezonu sa najgorim ucinkom, garantovano su sledece godine u eliti. Ovaj sistem daje finansijsku sigurnost, omogucava dugorocno planiranje i privlaci najbolje igrace.
Preostalih 5-6 mesta u Evroligi deli se kroz tzv. wild card pozivnice koje izdaje Euroleague Basketball. Ove pozivnice obicno dobijaju pobednici Evrokupa, sampioni nacionalnih liga, ili klubovi sa jakim trzisnim potencijalom. Wild card pozivnice su jednogodisnje i svake sezone se preispituju.
Zasto postoji sistem A-licenci
Sistem licenci uveden je 2000. godine kada je privatna kompanija preuzela organizaciju Evrolige od FIBA-e. Ideja je bila obezbediti stabilnost finansiranja i uciniti takmicenje privlacnijim sponzorima i televizijama. Garantovano ucesce 13 klubova znaci predvidive trziste i stalnu rivalitet izmedu najvecih imena.
Kriticari tvrde da sistem gusi konkurenciju i nagraduje istoriju umesto trenutne forme. Zagovornici ističu da je Evroliga zahvaljujuci tome postala finansijski najjace kosarkasko takmicenje van NBA lige.
Putevi ka Evroligi: kako timovi iz Evrokupa dolaze do elite
Pobednik Evrokupa automatski dobija mesto u Evroligi za sledecu sezonu. To je najsigurniji put za klubove bez A-licence. U poslednjoj deceniji, klubovi poput Paris Basketball-a, Virtus Bolonja i Baskonia (pre dobijanja A-licence) iskoristili su Evrokup trofej kao trampu ka eliti.
Problem nastaje ako pobednik Evrokupa vec ima A-licencu ili wild card za sledecu sezonu. U tom slucaju, to mesto prelazi na drugoplasiranog ili se raspodeljuje kroz drugi sistem kriterijuma – trzisna vrednost, kapacitet dvorane, TV prisustvo i istorijski uspesi.
Sampioni jacih nacionalnih liga (Spanija, Turska, Grcka, Italija, Nemacka) takodje mogu dobiti wild card pozivnice. Euroleague Basketball svake godine krajem aprila objavljuje listu ucesnika za sledecu sezonu, i tu obicno dolazi do iznenadenja.
Primer iz sezone 2024/25
Paris Basketball osvojio je Evrokup u sezoni 2023/24 i time obezbedio debi u Evroligi za 2024/25. Francuski klub nije imao tradicionalnu kosarkasku istoriju, ali je kombinacijom novca, pametnog menadzenta i razvoja mladih igraca napravio skot ka vrhu. Danas, u sezoni 2025/26, nastavljaju ucesce zahvaljujuci wild card pozivnici.
Sa druge strane, klubovi poput Gran Canarie ili Unicaja Malaga godinama dominiraju Evrokupom ili ACB ligom ali ne uspevaju da stignu do Evrolige zbog limitiranog broja mesta.
Kako trenutna tabela Evrolige utice na Evrokup
U sezoni 2025/26, trenutna tabela pokazuje dominaciju klubova sa A-licencom. Olympiacos (26-12) vodi, Valencia (25-13) i Real Madrid (24-14) prate, dok su Zalgiris Kaunas (23-15) i Crvena Zvezda (21-17) takodje u vrhu. Svi navedeni klubovi imaju A-licence, osim Valencije koja igra sa wild card-om.
Valencia je savršen primer wild card sistema. Španski klub bio je izostao iz Evrolige par sezona, vratio se kroz dobre rezultate u ACB ligi i sada je drugi na tabeli. Njihov ucinak u sezoni 2025/26 sigurno ce im doneti produzenje wild card-a za 2026/27.
Hapoel IBI Tel Aviv (23-15) i Monaco (22-16) takodje igraju bez A-licenci. Njihovi rezultati direktno uticu na buducu raspodjelu pozivnica. Uspeh u Evroligi znaci vece sanse za ostanak, dok lose plasiranje otvara pitanja ko bi mogao zauzeti njihovo mesto.
Relevantan raspored u drugom delu sezone
Poslednje kolo regularnog dela uvek donosi drame. Timovi koji se bore za plej-of pozicije cesto igraju direktne duel-e, a bodovna razlika moze biti presudna. U sezoni 2025/26, svaki bod moze odluciti izmedu osmog i devetog mesta – razlike izmedu plej-ofa i eliminacije.
Paralelno, u Evrokup-u se odigrava borba za trofej i direktan plasman u Evroligu. Klubovi kao sto su Turk Telekom, Buducnost, Hapoel Jerusalem ili JL Bourg ulazu ogromne resurse u tromesecnu borbu za jedan cilj – finale Evrokupa i zlatnu kartu ka eliti.
Finansijska veza izmedu Evrolige i Evrokupa
Razlika u prihodima izmedu dva takmicenja je enormna. Klubovi u Evroligi dobijaju deo od TV prava, sponzorskih ugovora i marketing prihoda koje deli Euroleague Basketball. Procenjuje se da prosečan evroligaš godisnje dobije 2-3 miliona evra samo iz centralnog fonda.
Evrokup donosi simbolične iznose u poredjenju. Vecina prihoda dolazi iz domaćih izvora – prodaja karata, lokalni sponzori, nacionalne TV prave. Pobednik Evrokupa dobija nagradni fond od oko 500.000 evra, ali prava vrednost je mesto u Evroligi koje sledece godine moze doneti desetostruko vise.
Zbog toga mnogi klubovi svesno žrtvuju rezultate u domacem prvenstvu da bi se fokusirali na Evrokup. Trofej u Evrokup-u otvara vrata kontinentalnoj eliti, povećava trzisnu vrednost igraca i omogucava privlačenje boljih sponzora.
Buducnost odnosa Evroliga-Evrokup
Postoje razgovori o reformi sistema. FIBA pokusava da uspostavi paralelno takmičenje (Basketball Champions League), ali Evroliga i dalje dominira po kvalitetu i uticaju. Neke nacionalne lige pritiskaju Euroleague Basketball da ukinu A-licence i uvedu potpuno sportski sistem promocije i ispadanja.
Realnost je da se sistem nece dramaticno promeniti u skorije vreme. Klubovi sa A-licencom ulozili su prevelike sume novca i imaju ugovorne garancije do kraja decenije. Ipak, moguce je prosirenje Evrolige na 20 ili 22 tima, sto bi otvorilo vise mesta za divlje karte.
U sezoni 2025/26, sistem ostaje isti: 18 timova u Evroligi (12 sa A-licencom + 6 wild card), 20 u Evrokup-u, i dinamična borba za svako dostupno mesto u eliti.
Zakljucak: sistem koji funkcioniše uprkos kritikama
Evroliga i Evrokup povezani su kao elitno i razvojno takmicenje u evropskoj košarci. Sistem A-licenci obezbedjuje stabilnost i kvalitet, dok Evrokup daje priliku ambicioznim klubovima da se dokažu i izbore plasman na vrh.
Da li je sistem savršen? Ne. Postoje legitimne kritike o nedostatku sportske pravde i zatvorenom karakteru elite. Ali finansijski rezultati i globalna popularnost Evrolige pokazuju da trenutni model funkcioniše i privlači najbolje igrace izvan NBA lige.
Za navijače, ova veza čini evropsku košarku uzbudljivijom. Svaka sezona donosi nove priče – klubovi koji se probijaju iz Evrokupa u Evroligu, timovi koji brane wild card pozicije, i večita drama oko toga ko će sledeće godine sedeti za elitnim stolom.
