Plasman na tabeli Evrolige često se odlučuje u posljednjim kolima regularnog dela takmičenja, gde razlika između osmog i devetog mjesta može vredeti milione evra i priliku za borbu za titulu. U sezoni 2026/27, kao i prethodnih godina, Evroliga koristi precizno definisan sistem kriterijuma koji određuje redosled timova kada imaju identičan učinak.
Za razliku od nekih nacionalnih liga gde postoje direktne utakmice ili dodatni kriterijumi, Evroliga primenjuje hijerarhijski sistem koji počinje od broja pobjeda, a zatim prelazi na sve komplikovanije parametre. Razumevanje ovih pravila ključno je za praćenje borbe za plej-of, ali i za analizu šansi pojedinih ekipa tokom sezone.
Osnovni sistem bodovanja i rangiranja
Svaka ekipa u regularnoj sezoni Evrolige igra 34 utakmice po sistemu dvokružnog liga. Pobjeda donosi jedan bod, a poraz nula bodova – nema dodatnih poena za rezultat niti se dodeljuju bonusi.
Prvih osam ekipa na tabeli po završetku regularnog dela plasira se u plej-of, dok preostalih 10 završava takmičenje. Ovo čini svaki meč potencijalno presudnim, posebno u završnici kada se formira «zona smrti» između šestog i desetog mjesta.
Hijerarhija kriterijuma za identičan učinak
Kada dva ili više timova završe sa istim brojem pobjeda, primenjuje se sledeći redosled kriterijuma. Prvi kriterijum je broj pobjeda – ekipa sa više trijumfa uvijek je ispred bez obzira na ostale parametre.
Drugi kriterijum je medjusobni skor (head-to-head) između timova sa istim učinkom. Ako su dva tima izjednačena, poredi se njihov međusobni rezultat iz obe utakmice tokom sezone.
Treći kriterijum je koš razlika u međusobnim duelima. Ako su timovi posle dve utakmice i dalje nerešeni po broju pobjeda (svako po jednu pobjedu), gleda se ukupna razlika u poenima iz ta dva meča.
Četvrti kriterijum je ukupna koš razlika u svim utakmicama regularnog dela. Ovo postaje presudno kada međusobni dueli ne daju jasnog pobednika ili kada je u pitanju više od dva tima.
Komplikacije sa tri ili više timova
Situacija postaje složenija kada tri ili više ekipa završi sa identičnim skorom. Tada se formira mini-tabela koja uključuje samo međusobne rezultate tih timova.
Unutar te mini-tabele, primenjuju se isti kriterijumi: prvo broj pobjeda, zatim koš razlika u tim međusobnim utakmicama. Ako ni to ne reši situaciju, vraćamo se na generalnu koš razliku svih mečeva u sezoni.
Praktični primeri iz skorašnjih sezona
U sezoni 2023/24, plasman između petog i osmog mjesta rešavao se u posljednjim kolima. Virtus Bolonja i Makabi Tel Aviv završili su sa učinkom 17-17, a odlučujuću prednost od jedne pozicije Makabiju je donela bolja koš razlika u međusobnim duelima (+8).
Oba tima su podelila pobjede (svako po jednu), ali Makabi je kod kuće pobedio sa 92:78 (razlika +14), dok je Virtus u Bolonji slavila 85:80 (razlika +5). Zbir: +14 za Makabi, -14 za Virtusu, što je dalo prednost izraelskoj ekipi.
Dramatično rešavanje u završnici
Sezona 2021/22 pamti se po tome što je osmo mjesto odlučeno tek u poslednjoj rundi. ASVEL, Crvena zvezda i Bajern Minhen imali su teoretske šanse, a na kraju je ASVEL završio osmi sa 16 pobjeda.
Zvezda je takođe imala 16 trijumfa, ali ju je koš razlika koštala plej-ofa. Razlika od svega 11 poena u celoj sezoni (ASVEL -37, Zvezda -48) bila je dovoljna da francuski tim ode dalje.
Značaj svakog posedovanja
Primer iz sezone 2019/20 pokazuje ekstremnu važnost koš razlike. Himki Moskva i Valensija završile su sa 14-14, a Himki je bio ispred jer je imao -45 u odnosu na Valensijinu -52.
To znači da je sedam poena razlike kroz 28 utakmica (sezona prekinuta zbog pandemije) odlučilo o plasmanu. Treneri sada insistiraju na kontroli rezultata čak i u rešenim utakmicama upravo zbog ovakvih scenarija.
Aktuelne implikacije za sezonu 2026/27
U tekućoj sezoni 2026/27, borba za plej-of je otvorenija nego ikad zbog povratka Panatinaikosa i Olimpijakosa u vrhunsku formu, što dodatno usložnjava sredinu tabele. Razlika između četvrtog i desetog mjesta često nije veća od tri pobjede.
Praćenje rasporeda postaje ključno jer timovi u finišu često kalkulišu sa težinom preostalih protivnika. Ekipa koja ima lakši završni program može upravljati koš razlikom čak i u pobedničkim utakmicama.
Strategija trenera u odnosu na tabelu
Savremeni treneri detaljno analiziraju scenarije plasmana već od 20. kola. Ako je tim siguran za plej-of, može eksperimentisati sa rotacijom, ali ako se bori za osmo mjesto, svaki poen postaje bitan.
Zeljko Obradovic, najuspešniji trener u istoriji Evrolige, često naglašava: «Utakmica nije gotova dok god razlika može uticati na našu poziciju na tabeli. Видео sam sezone gde je pet koševa odlučivalo o plej-ofu.»
Uticaj na tržište igrača
Sistem rangiranja direktno utiče na budžete klubova i transfere. Tim koji osvoji osmo mjesto obezbeđuje dodatne prihode od najmanje dve plej-of utakmice, što može značiti razliku od 500.000 do milion evra.
Zbog toga se često dešava da klubovi u januaru ili februaru pojačavaju postavu čim vide realnu šansu za plej-of. Investicija od 200.000 evra za iskusnog šutera može se višestruko isplatiti ako ekipa uzme tu krucijalnu pobjedu više.
Dodatni faktori i kontroverze
Evroliga ne primenjuje dodatne kriterijume poput broja datih ili primljenih koševa odvojeno, niti postoji sistem «zlatnih poena». Sve je svedeno na pobjede i razliku, što čini sistem transparentnim ali ponekad nemilosrdnim.
Kontroverzne situacije nastaju kada ekipe sa istim skorom imaju drastično različit raspored. Tim koji je igrao više utakmica protiv top 4 ekipa ima objektivno teži program, ali to se ne uzima u obzir kod rangiranja.
Predlog reformi
Povremeno se pojavljuju glasovi za uvođenje bonusa za pobjede protiv direktnih konkurenata ili za trijumfe u gostima. Međutim, Evroliga ostaje pri sistemu koji favorizu konsistentnost kroz celu sezonu.
Neki analitičari predlažu da peta do osma ekipa igraju mini turnir za pozicije, slično NBA play-in formatu. Za sada, Evroliga odbacuje takve ideje jer ceni tradiciju i vrednost regularnog dela takmičenja.
Zakljucak
Razumevanje kako se određuje plasman na tabeli Evrolige suštinsko je za svakoga ko ozbiljno prati ovo takmičenje. Hijerarhija kriterijuma – pobjede, međusobni skor, koš razlika u međusobnim duelima, i konačno ukupna koš razlika – obezbeđuje pravičan i predvidiv sistem.
U sezoni 2026/27, kao i uvijek, svaki posed može biti presudan. Razlika od deset poena kroz 34 utakmice može vredeti plasman u plej-ofu i šansu da se borba za titulu nastavi. Dok se tabela Evrolige menja svake nedelje, pravila ostaju ista – pobjede su najvažnije, ali način na koji se one ostvaruju može biti podjednako bitan.
