Sistem licenci u Evroligi predstavlja jednu od najkontroverznijih, ali i najvažnijih tema evropske košarke. A licenca garantuje klubu učešće u elitnom takmičenju nezavisno od rezultata u domaćem šampionatu, što stvara fundamentalnu razliku između klubova sa dugoročnim pravima i onih koji moraju svake godine da se kvalifikuju. Aktuelna tabela Evrolige jasno pokazuje da se na vrhu nalaze pretežno klubovi sa ovim privilegovanim statusom.
Ovaj model, uveden nakon osnivanja Evrolige kao privatne lige 2000. godine, formirao je zatvoreni sistem koji donosi finansijsku sigurnost ali i izaziva debate o sportskoj pravdi. Razumevanje funkcionisanja A licenci ključno je za praćenje strategije klubova i razumevanje političke ekonomije evropske košarke.
Šta je A licenca i kako funkcioniše
A licenca predstavlja dugoročno ugovoreno pravo učešća u Evroligi koje klub dobija direktno od organizatora takmičenja — Euroleague Basketball kompanije. Za razliku od privremenih pozivnica ili kvalifikacija kroz domaće lige, A licenca ne ističe i ne zavisi od sezonskih rezultata.
Trenutno postoji 11 klubova sa A licencom u sezoni 2025/26: Real Madrid, FC Barcelona, Olympiacos Piraeus, Panathinaikos AKTOR Athens, Fenerbahce Beko Istanbul, Anadolu Efes Istanbul, CSKA Moskva (suspendovan), Maccabi Playtika Tel Aviv, Zalgiris Kaunas, Armani Exchange Milano i ASVEL Villeurbanne.
Ovi klubovi su istovremeno i akcionari Euroleague Basketball kompanije, što im daje ne samo garantovano učešće već i uticaj na donošenje odluka o budućnosti takmičenja. Svaki A-licencni klub učestvuje u raspodeli prihoda koja je znatno povoljnija od one koju dobijaju klubovi sa dvogodišnjim ili jednogodišnjim licencama.
Finansijska sigurnost i sportska predvidivost
Posedovanje A licence donosi klubu ogromnu finansijsku prednost. Garantovano učešće u Evroligi znači garantovane prihode od TV prava, sponzorstava i prodaje ulaznica za minimum 34 utakmice godišnje (17 kod kuće u regularnoj sezoni, plus eventualno plej-of utakmice).
Ova predvidivost omogućava klubovima da planiraju budžete na višegodišnjem nivou. Real Madrid i Barcelona, na primer, mogu da nude višegodišnje ugovore vrhunskim igračima sa sigurnošću da će im Evroliga biti garantovana platforma. Prosečan budžet A-licencnog kluba u sezoni 2025/26 kreće se između 25 i 40 miliona evra.
Bez A licence, klubovi moraju da balansiraju između ulaganja u tim i rizika da neće obezbediti kvalifikacije. Ovaj rizik direktno utiče na njihovu atraktivnost za igrače i sponzore, stvarajući dodatni jaz između «imućnih» i ostalih.
Kritike sistema: zatvorena liga vs. sportski meritokratija
Najveća kritika sistema A licenci dolazi od pristalica otvorenog modela takmičenja gde svaki klub svake sezone mora da zaslužuje svoje mjesto. Argumenti protiv zatvorenog modela ističu da on ubija motivaciju i nagrađuje istoriju umesto aktuelne kvalitete.
Primera radi, ASVEL Villeurbanne je tokom nekoliko sezona pokazivao slabije rezultate, ali nikada nije bio u opasnosti da ispane iz takmičenja. Nasuprot tome, klubovi poput Valencije ili Monaka, koji trenutno zauzimaju vrhunske pozicije na tabeli Evrolige, ne uživaju istu sigurnost za budućnost.
Kritičari takođe ističu da sistem favorizuje klubove iz većih tržišta i sa bogatijom istorijom, otežavajući prodor novim snagama. Hapoel Tel Aviv i Crvena Zvezda, uprkos sjajnim rezultatima u sezoni 2025/26, moraju se zadovoljiti dvogodišnjim ili trogodišnjim licencama.
Prednosti stabilnosti: dugoročno planiranje i razvoj
Sa druge strane, branitelji modela sa A licencama naglašavaju da stabilnost omogućava dugoročne investicije u infrastrukturu, omladinske pogone i brendiranje. Klubovi kao što su Olympiacos i Panathinaikos godinama grade svoje akademije znajući da će uvek imati platformu za prezentaciju mladih talenata.
Stabilnost takođe omogućava TV stanicama i sponzorima da ulažu sa većom sigurnošću. Poznavanje 11 klubova koji će sigurno biti u takmičenju olakšava marketinške kampanje i prodaju TV prava na višegodišnjem nivou. Trenutni TV ugovor Evrolige vredi preko 60 miliona evra godišnje, što je direktna posledica predvidivosti produkata.
Euroleague Basketball naglašava da hibridni model — 11 A-licencnih klubova plus 7 pozivnica i kvalifikanti — kombinuje najbolje od oba sveta: stabilnost i takmičarski karakter. Kako je izjavio izvršni direktor Paulius Motiejunas 2024. godine: «Naš model omogućava finansijsku održivost uz očuvanje konkurentnosti.»
Aktuelna situacija u sezoni 2025/26
U tekućoj sezoni 2025/26, sistem A licenci ponovo demonstrira svoju dvostruku prirodu. Od 11 A-licencnih klubova, 7 se nalazi u top 10 na tabeli Evrolige sredinom aprila: Olympiacos (1. mjesto), Real Madrid (3), Fenerbahce (4), Zalgiris (5), Panathinaikos (7), AS Monaco (8) i Barcelona (9).
Međutim, trojica klubova sa pozivnicama ili kraćim licencama — Valencia (2. mjesto), Hapoel Tel Aviv (6) i Crvena Zvezda (10) — dokazuju da sistem nije potpuno zatvoren za nove snage. Valencia posebno impresionira sa skorom 25-13 i košarkakom razlikom od +175, što je drugi najbolji učinak u celom takmičenju.
Interesantan slučaj je CSKA Moskva, A-licencni klub koji je suspendovan zbog rata u Ukrajini. Njegov status ostaje zamrznut, a mjesto je preuzelo Baskoniju dvogodišnjom licencom. Ova situacija otvara pitanja o mogućim promenama u strukturi licenci posle 2026. godine.
Budućnost sistema i potencijalne reforme
ULEB (Unija evropskih košarkaških liga) i FIBA nastavljaju da vrše pritisak na Evroligu da otvori sistem ili barem proširi broj učesnika. Planovi za proširenje na 20 klubova pominju se od 2023. godine, što bi moglo doneti dodatne A licence ili novi tip dugoročnih licenci.
Neki analitičari predlažu «relacijski» mehanizam gde bi najlošiji A-licencni klub u trogodišnjem periodu mogao izgubiti status, dok bi najbolji dvogodišnji licencni klub dobio promociju. Ovakav model bi uveo element meritokratije zadržavajući osnovnu stabilnost.
Finansijski izgledi takođe favorizuju proširenje. Novi TV ugovori i sponzorstva mogli bi doneti dovoljno prihoda da se 8-10 dodatnih klubova integriše sa dugoročnim licencama. Klubovi poput Valencije, Monaka, Crvene Zvezde i Virtusa Bologna smatraju se glavnim kandidatima za eventualne nove A licence.
Zaključak: balans između stabilnosti i otvorenosti
Sistem A licenci u Evroligi predstavlja kompromis između američkog zatvorenog modela (NBA, NFL) i tradicionalnog evropskog promotivno-relegacionog sistema. Iako pruža finansijsku sigurnost i omogućava dugoročno planiranje, ovaj model istovremeno ograničava pristup novim klubovima i može smanjiti takmičarsku motivaciju.
Rezultati sezone 2025/26 pokazuju da kvalitet nije rezervisan isključivo za A-licencne klubove, ali je istina da finansijska moć i stabilnost koji dolaze sa ovim statusom daju značajnu prednost. Dok Valencia i Hapoel Tel Aviv dokazuju da je moguće konkurisati bez A licence, njihova budućnost u takmičenju ostaje nesigurnija.
Za praćenje svih utakmica i pozicija klubova, redovno konsultujte aktuelni raspored i detaljnije informacije o Evroligi. Kako god se sistem razvijao u budućnosti, pitanje licenci ostaće u centru debate o budućnosti vrhunske evropske košarke.
