Sistem licenciranja u Evroligi predstavlja jednu od najkontroverznijih ali i najvažnijih tema savremene evropske košarke. Dok se svake godine u tabeli Evrolige bore timovi različitog statusa, postoji elitna grupa klubova koja svoj opstanak ne dovodi u pitanje – vlasnici A licence.
Ova dugoročna licenca garantuje klubovima učešće u Evroligi bez obzira na sportske rezultate, što je u sezoni 2026/27 ponovo tema koja razdvaja košarkaški svet na protivnike i zagovornike zatvorenog sistema takmičenja.
Šta je A licenca i kako funkcioniše
A licenca predstavlja permanentno pravo učešća u Evroligi koje klub poseduje kao deoničar ULEB-a (Union des Ligues Européennes de Basketball), kompanije koja upravlja takmičenjem. Za razliku od drugih klubova koji svoj opstanak zavise od godišnjih pozivnica ili plasmana preko domaćih liga, vlasnici A licence imaju garantovano mesto.
Trenutno 13 klubova poseduje A licencu: Real Madrid, Barcelona, Panathinaikos, Olympiacos, Fenerbahče, Anadolu Efes, CSKA Moskva (mada suspendovan), Maccabi Tel Aviv, Žalgiris, Milano, Bayern Minhen, Baskonia i Crvena zvezda. Ovih 13 klubova čini okosnicu Evrolige od 2010. godine kada je uspostavljen novi format takmičenja.
Sistem podrazumeva da klubovi poseduju deonice u kompaniji koja upravlja Evroligom, što im donosi prihode od TV prava, sponzorstava i drugih komercijalnih aktivnosti. U zamenu, klubovi garantuju učešće i ispunjavaju određene infrastrukturne i finansijske kriterijume.
Razlika između A i B licence
Pored A licence postoji i B licenca koja daje pravo učešća na period od nekoliko godina (obično tri sezone). Klubovi sa B licencom nemaju garantovano mesto nakon isteka ugovora i moraju ponovo pregovarati o ulasku ili čekati pozivnicu.
Trenutno su to klubovi poput Virtus Bolonje, Monaca, Valencije i Partizana. Njihov status je manje siguran i zavisi od komercijalnih interesa Evrolige i rezultata u domaćim takmičenjima.
Pozivnice i divlji kartoni
Preostala mesta u 18-članoj Evroligi popunjavaju klubovi koji dobijaju jednogodišnje pozivnice. Ove pozivnice se dodeljuju na osnovu različitih kriterijuma – dominacija u domaćim ligama, tržišni potencijal, infrastruktura ili nagrada u vidu divljeg kartona.
U sezoni 2026/27, klubovi poput Paris Basketballa i potencijalno nekih novih timova sa atraktivnih tržišta konkurišu za ova kodirana mesta koja omogućavaju pristup elitnom takmičenju.
Istorijski razvoj sistema licenciranja
Pre 2000. godine evropska klupska košarka bila je organizovana kroz FIBA sistem gde su pobednici domaćih liga automatski dobijali pravo učešća. Ovaj sistem je bio sportski pravedan ali komercijalno nestabilan – klubovi nisu mogli dugoročno planirati budžete niti garantovati sponzorima učešće.
ULEB je osnovan 2000. godine kada se 24 vodećih klubova odvojilo od FIBA sistema tražeći veću komercijalnu autonomiju. Prvobitni format je još uvek podrazumevao sportske kriterijume, ali je 2010. godine uspostavljen sadašnji model sa A licencama.
Prelomni momenat bio je sukob između ULEB-a i FIBA-e koji je kulminirao 2015-2016. godine. Na kraju je postignut kompromis gde FIBA priznaje Evroligu i Evrokup, dok nacionalne reprezentacije ostaju u FIBA nadležnosti. Ovaj dogovor je konsolidovao poziciju A licence kao temelja stabilnosti.
Uticaj na konkurentnost
Kritičari sistema ističu da A licenca narušava sportsku pravdu. Klub može završiti na poslednjem mestu u tabeli Evrolige i sledeće godine ponovo igrati, dok evropski šampion iz FIBA sistema mora čekati pozivnicu ili kupovati deonicu.
Primera radi, u sezoni 2023/24 ASVEL iz Francuske je završio sa skorom od 9 pobeda i 25 poraza, ali je automatski nastavio u takmičenju. Istovremeno, Unicaja Malaga je morala čekati godinu dana uprkos fantastičnim nastupima u FIBA Ligi šampiona.
S druge strane, zagovornici sistema naglašavaju da stabilnost omogućava klubovima da grade dugoročne projekte, privlače vrhunske igrače i trenere, te investiraju u omladinske pogone znajući da će njihov marketing ROI biti osiguran.
Finansijske implikacije i vrednost A licence
A licenca nije samo sportski već i finansijski instrument ogromne vrednosti. Procenjuje se da vrednost jedne A licence iznosi između 10 i 15 miliona evra, iako tačne cifre nisu javno dostupne jer se license ne prodaju na otvorenom tržištu.
Prihodi koje A licenca donosi klubu su višestruki. Prvo, direktni prihodi od podele TV prava i sponzorstava Evrolige, koji u sezoni 2026/27 iznose oko 2-3 miliona evra po klubu godišnje. Drugo, neizmerljiva promociona vrednost – redovno učešće u Evroligi povećava vrednost domaćih sponzorskih ugovora.
Treće, privlačenje talenata – vrhunski igrači i treneri daju prednost klubovima sa garantovanim učešćem u elitnom takmičenju. Konačno, povećanje tržišne vrednosti kluba kao poslovnog entiteta.
Slučaj Crvene zvezde
Crvena zvezda je 2013. godine kupila A licencu od belgijskog Spirou Charleroija za procenjenih 5-6 miliona evra. Ova investicija se pokazala zlatnom – klub iz Beograda je od tada ostvario ogromne sportske uspehe uključujući plasman u Final Four 2025. godine.
Komercijalno, Zvezda je udvostručila prihode, izgradila svetsku marku i privukla investitore. Prosečna posećenost u „Pioniru» raste svake godine, a ugovori sa NBA ligom za razvoj igrača dodatno povećavaju vrednost franšize.
Primeri iz drugih sportova
Sistem A licence ima sličnosti sa zatvorenim ligama u američkim sportovima (NBA, NFL) ali i sa nekim evropskim eksperimentima. Predlog Super lige u fudbalu iz 2021. godine bio je baziran na sličnom principu – elitni klubovi garantovano učešće bez obzira na domicilne rezultate.
Fudbalska Super liga je propala zbog javnog pritiska, ali košarkaška Evroliga funkcioniše u ovom modelu već 16 godina sa rastućom popularnošću i profitabilnošću.
Aktuelna situacija u sezoni 2026/27
Sezona 2026/27 donosi nekoliko specifičnosti u kontekstu sistema licenciranja. Prvo, CSKA Moskva i dalje je suspendovana zbog rata u Ukrajini, što praktično znači da jedna A licenca „miruje» i njeno mesto popunjava klub sa pozivnicom.
Drugo, intenzivnije se razgovara o mogućoj ekspanziji Evrolige na 20 ili čak 24 kluba. Ovakav scenario bi otvorio prostor za prodaju novih A licenci, što je tema koja izaziva velike debate. Potencijalni kandidati su klubovi iz Francuske (Paris Basketball), Italije (dodatno mesto pored Milana i Virtusa) ili čak sa novih tržišta kao što je Saudi Arabia Basketball League.
Treće, aktuelan je pritisak nacionalnih saveza, posebno FIBA-e, da se otvori veći protok između Evrolige i drugih takmičenja. Predlog podrazumeva da 2-3 kluba iz Evrokupa ili FIBA šampionata automatski dobijaju pravo ulaska, dok najslabiji iz Evrolige ispadaju.
Statistika performansi klubova sa A licencom
Analiza poslednjih pet sezona pokazuje da klubovi sa A licencom dominiraju vrhom tabele Evrolige – svih pet pobednika Final Four-a (2022-2026) bili su vlasnici dugoročne licence. Real Madrid, Panathinaikos i Anadolu Efes osvajali su titule, dok su Barcelona i Olympiacos konstantno u borbi za vrh.
Međutim, disperzija kvaliteta je značajna. U aktuelnoj sezoni 2026/27, razlika između prvog i poslednjeg kluba sa A licencom iznosi preko 15 pobeda nakon 25 kola. Bayern Minhen i Žalgiris su često na dnu uprkos garantovanom statusu, što podgreva kritike sistema.
Sa druge strane, klubovi sa pozivnicama ili B licencama pokazuju impresivne rezultate kada dobiju priliku – Paris Basketball je u debi sezoni 2025/26 stigao do plej-ofa, dokazujući da kvalitet ne zavisi isključivo od vrste licence.
Budućnost sistema i moguće reforme
Debata o budućnosti sistema licenciranja biće ključna tema u narednim godinama. Postoji nekoliko scenarija koji se razmatraju u administrativnim krugovima ULEB-a i među klubovima.
Prvi scenario je status quo – zadržavanje trenutnog sistema sa 13 A licenci i pet fleksibilnih mesta. Ovaj model donosi predvidljivost i finansijsku stabilnost, ali gubi na sportskoj dramaturgiji i ograničava pristup novim tržištima.
Scenario ekspanzije
Drugi scenario podrazumeva ekspanziju na 20 klubova sa prodajom dodatnih A licenci. Potencijalni kupci bi bili klubovi sa velikih tržišta – Pariz, Rim, Beč, ili egzotičnije opcije poput Dubai, Doha ili Rijad. Ovakav korak bi doneo ogromnu finansijsku injekciju ali i pitanjao geografskoj i kulturnoj koherenciji takmičenja.
Procenjuje se da bi nova A licenca u ovom scenariju koštala između 15 i 25 miliona evra, što je pristupio samo za najjače finansijski kapitalizovane klubove ili one sa bogatim investitorima iza sebe.
Hibridni model
Treći scenario je hibridni model sa 10 fiksnih A licenci i 8-10 mesta koja rotiraju kroz sportske kriterijume. Ovaj kompromis bi zadržao stabilnost za jezgro klubova ali otvorio vrata većoj konkurentnosti i pravednosti.
Predlog uključuje da najslabija dva kluba sa A licencom u dve uzastopne sezone moraju „braniti» svoj status protiv prvaka vodećih domaćih liga ili pobednika Evrokupa. Ovakav sistem bi motivisao čak i najjače klubove da konstantno investiraju u kvalitet.
Perspektiva malih tržišta i srpskih klubova
Za klubove iz manjih košarkaških tržišta, A licenca predstavlja jedini siguran način da se takmiče na najvišem nivou. Žalgiris iz Litvanije ili Baskonia iz Španije (ali manjeg grada Vitorije) nikada ne bi mogli održati kontinuitet bez garantovanog učešća.
Crvena zvezda i Partizan, dva srpska giganta, nalaze se u različitim pozicijama. Zvezda sa A licencom uživa stabilnost i može planirati investicije, dok Partizan sa B licencom koja ističe 2028. godine mora ili pregovarati o ekstenziji ili rizkovati ispadanje iz elitnog društva.
Prema nezvaničnim informacijama, Partizan se nalazi u razgovorima o konverziji B licence u A status, što bi zahtevalo dodatnu finansijsku investiciju ali bi klubu donelo dugoročnu sigurnost i povećalo vrednost na investicionom tržištu.
Uticaj na Evroligu kao proizvod
Sa stanovišta ULEB-a kao kompanije, sistem A licenci predstavlja ključni alat za prodaju TV prava i sponzorstava. Mogućnost da garantuješ medijskim kućama učešće Real Madrida, Barcelone i Panathinaikosa u svakoj sezoni višestruko povećava vrednost ugovora.
To se vidi i u rastu prihoda – Evroliga je u periodu 2015-2025 udvostručila godišnje prihode sa oko 40 na preko 80 miliona evra. Projekcije za 2026/27 sezonu predviđaju dalji rast ka 100 miliona evra ukupnog budžeta.
Zaključak: balans između stabilnosti i sportske pravde
Sistem A licenci u Evroligi ostaje jedna od najspornih tema evropske košarke. Sa jedne strane, donosi finansijsku predvidljivost, omogućava dugoročno planiranje i gradnju brendova što je ključno za komercijalni uspeh takmičenja.
Sa druge strane, kritičari opravdano ističu da zatvoreni sistem narušava sportsku pravednost i uskraćuje šanse klubovima iz manjih sredina ili onima koji trenutno dominiraju domaćim ligama ali nemaju istorijsku moć kupovine deonica.
U sezoni 2026/27, debata o budućnosti sistema će se intenzivirati kako se približava moguća ekspanzija ili reforma. Svaki predlog će morati balansirati interese velikih klubova, komercijalnu održivost, sportsku integritet i geografsku diversifikaciju.
Pratite raspored aktuelne sezone i performanse različitih tipova klubova – njihovi rezultati će najverovatnije diktirati pravac budućih reformi sistema licenciranja u Evroligi.
