Sistem licenciranja u Evroligi predstavlja jednu od najkontroverznijih ali i najstabilnijih struktura u evropskoj kosarci. Za razliku od klasicnog modela promocija i ispадanja koji poznajemo iz domacih liga, A licenca u Evroligi garantuje odabranim klubovima ucesce u najjacем takmicenju bez obzira na domace rezultate.
Aktuelna tabela Evrolige za sezonu 2025/26 pokazuje ravnotezu izmedu klubova sa dugorocnom A licencom i onih koji su se kvalifikovali kroz druge kanale. Dok Olympiacos i Real Madrid uzivaju sigurnost garantovanog mesta, drugi se bore za opstanak kroz domace uspehe.
Sta je A licenca i kako funkcionise sistem
A licenca, poznata i kao dugorocna licenca, predstavlja najstabilniji oblik ucesce u Evroligi. Klubovi koji poseduju ovaj status automatski ucestvuju u takmicenju svake sezone, bez potrebe za kvalifikacijama kroz domace lige ili druge turnire.
Sistem licenciranja uspostavljen je 2000. godine kada je ULEB (Unija evropskih kosarkaskih liga) preuzela organizaciju takmicenja. Ideja je bila stvoriti stabilnu komercijalno isplativu strukturu koja ce privuci sponzore i televizijske kuce.
Tri tipa licenci u Evroligi
Evroliga trenutno funkcionise kroz tri kategorije ucesnika. A licenca pripada klubovima sa trajnim pravom ucesce, koji cine okosnicu takmicenja i finansijski su najstabilniji.
Pored A licence postoje i manje stabilne forme ucesce. B licenca (ili trogodisnja) obezbeđuje mesto na odredeni period, dok se preostala mesta popunjavaju kroz kvalifikacije iz jacih nacionalnih liga poput ACB, VTB i ABA lige.
Ko poseduje A licencu u sezoni 2025/26
Trenutno jedanaest klubova poseduje trajnu A licencu. Iz Spanije to su Real Madrid, FC Barcelona, Baskonia Vitoria-Gasteiz i Valencia Basket koji dominiraju iberijskim kosarkaskim prostorom.
Italiju predstavljaju Olimpia Milano i Virtus Bologna, turski giganti su Fenerbahce Beko Istanbul i Anadolu Efes Istanbul. Grcku zastupaju Olympiacos Piraeus i Panathinaikos AKTOR Athens, dok je Crvena Zvezda Meridianbet Belgrade jedini srpski klub sa ovim statusom.
Zanimljivo je da geografska raspodela reflektuje ekonomsku snagu kosarkaskih trzista. Spanija sa cetiri kluba dominira, sto nije iznenadujuce s obzirom na finansijsku moc ACB lige i dugogodisnju tradiciju.
Finansijske i sportske prednosti dugorocne licence
Posedovanje A licence donosi ogromne komercijalne beneficije. Klubovi mogu planirati budzet sa sigurnoscu prihoda od TV prava, sponzorstava i nagradnog fonda Evrolige koji se racuna u desecima miliona evra godisnje.
Ova finansijska stabilnost omogucava dugorocno planiranje igracekog kadra. Dok klubovi bez garancije moraju cekat kvalifikacije pre potpisivanja ugovora, vlasnici A licence mogu slobodno graditi timove vec od aprila za narednu sezonu.
Privlacenje vrhunskih igraca i trenera
Sigurnost ucesce u Evroligi kljucan je argument pri dovodenju zvezdanih imena. Igraci poput Nikole Mirotic, Kendricka Nunna ili Lorenza Browna biraju klubove sa garantovanim mestom jer znaju da ce igrati na najvecoj sceni.
Treneri takodje preferiraju stabilnost. Zeljko Obradovic, Ergin Ataman i Pablo Laso gradili su dinastije upravo u klubovima sa A licencom, gde mogu implementirati dugorocne sisteme bez straha od gubitka evroligaskog statusa.
Uticaj na infrastrukturu i omladinski pogon
Dugorocna perspektiva omogucava investicije u objekte i akademije. Real Madrid i Barcelona poseduju vrhunske trening centre jer mogu planirati povrat investicije kroz deceniju ili vise.
Omladinski programi ovih klubova proizvode kontinuirane talente. Luka Doncic (Real Madrid), Alperen Sengun (Besiktas iz sistema koji je pomogao razvoju turske kosarke) i drugi nastali su u sistemima koji finansijski profitiraju od stabilnosti.
Kritike sistema i problem kompetitivnosti
Uprkos prednostima, sistem A licenci suocava se sa ozbiljnom kritikom. Glavni argument protivnika je stvaranje zatvorene elite koja sprecava prirodnu konkurenciju i napredovanje manjih klubova bez obzira na sportske uspehe.
Primer Partizana Beograda ilustruje problem. Uprkos dominaciji u ABA ligi i kvalitetnim kampanjama u Eurocupu, srpski klub ne moze doci do Evrolige jer nema slobodnih mesta, dok klubovi sa A licencom ucestvuju cak i u losim sezonama.
Slucaj Zalgirisa i «wiId card» mesta
Zalgiris Kaunas trenutno zauzima peto mesto na tabeli Evrolige sa skorom 23-15, demonstrirajuci vrhunsku formu. Ipak, litavski klub ne poseduje A licencu i zavisi od jednogodisnjeg poziva ili kvalifikacija.
Ovakva nesigurnost otezava dugorocno planiranje. Svakog aprila Zalgiris mora cekati odluku Evrolige o raspodeli preostalih mesta, sto odlaze dovodenje igraca i kreiriranje budzeta za minimum dva meseca.
Debata o promociji i ispадanju
Mnogi strucnjaci zagovaraju uvođenje sistema promocije iz Eurocupa. Model bi omogucio da sampion Eurocupa automatski zauzme mesto najlosijeg evroligasa iz prethodne sezone, slicno football Champions League sistemu.
ULEB je do sada odbacivao ove predloge pozivajuci se na potrebu za finansijskom stabilnoscu i interese sponzora. Argument je da televizijske kuce nece placati milijarde za prava ako Partizan ili Gran Canaria mogu ispasti nakon jedne lose sezone.
Aktuelne promene i buducnost sistema
Sezona 2025/26 donela je odredene novine u strukturi takmicenja. Povecanje broja utakmica u regularnoj sezoni sa 34 na vise mečeva znači vece optereenje ali i vece prihode od TV prava koje direktno uticu na vrednost A licenci.
Evroliga je najavila preispitivanje sistema za sezonu 2026/27. Razgovori sa FIBA-om oko formiranja jedinstvenog svetskog kosarkaskog kalendara mogu uticati na raspodelu licenci i eventualnih novih mesta.
Ekonomski pritisak i potencijalne promene
Finansijska realnost namece pritisak na neke vlasnike A licenci. Virtus Bologna i Baskonia suocavaju se sa budzetskim problemima uprkos garantovanom mestu, sto otvara pitanje da li bi prodaja licence bila isplativa opcija.
S druge strane, klubovi poput Paris Basketball i Joventut Badalone pokazuju ambicije za ulaskom u elitu. Ako neki od trenutnih vlasnika odluči prodati licencu, mogla bi nastati aukcija koja bi promenila evroligasku mapu.
Uticaj geopolitickih faktora
Situacija oko izraelskih klubova dodaje kompleksnost sistemu. Hapoel Tel Aviv ove sezone igra sjajno (6. mesto sa 23-15), ali logisticke poteskoce i sigurnosni rizici komplikuju njihovu dugorocnu poziciju u takmicenju.
Ruska pitanja takodje ostaju aktuelna. CSKA Moskva i Zenit St. Petersburg izgubili su mesta zbog geopolitickih okolnosti uprkos istorijskim uspesima, sto pokazuje da cak ni A licenca nije apsolutna garancija u ekstremnim situacijama.
Uporedna analiza sa drugim sportovima
Evroligaski model licenciranja cesto se poredi sa Football Super League konceptom koji je propao 2021. godine. Razlika je u tome sto je kosarkaska verzija uspostavljena pre vise od dve decenije i postala norma.
S druge strane, EuroLeague Basketball kao organizacija funkcionise slicno NFL ili NBA modelu — zatvorena liga sa stabilnim clanstvom. Ovaj americke pristup kosarci nije prirodan u evropskom sportskom kontekstu baziranom na meritokratiji.
Uporedenje sa Football Champions League
Fudbalska Liga Sampiona kombinuje stabilnost jacih liga sa meritokratskim kvalifikacijama. Top 4 timova iz Premijer lige, La Lige i Bundeslige praktično imaju garantovana mesta, ali moraju ih zasluziti svake sezone.
Neki analitičari predlacu hibridan model za Evroligu: 8-10 klubova sa A licencom kao jezgro, plus 6-8 mesta koja se osvajaju kroz domace lige i Eurocup. Ovaj kompromis bi sačuvao stabilnost uz element sportske pravde.
Perspektiva iz srpske kosarke
Crvena Zvezda Meridianbet trenutno zauzima deseto mesto na tabeli Evrolige sa skorom 21-17. Kao jedini srpski predstavnik sa A licencom, «veciti» uzivaju privilegije koje Partizan, uprkos bogatoj istoriji, ne moze dostici.
Ova asimetrija stvara specifican konkurentski odnos u Srbiji. Zvezda moze graditi tim sa perspektivom Evrolige i privlačiti bolje igrace, dok Partizan mora računati na Eurocup ili nepouzdane «wild card» pozive.
Mogucnosti za srpske klubove
Realisticno gledano, Partizan bi mogao doci do Evrolige kroz nekoliko scenarija. Prvi je osvajanje Eurocupa (sto ne garantuje automatski ulaz ali pomaže), drugi je čekanje na eventualnu ekspanziju lige na 20 klubova.
Trece rešenje bilo bi kupovina B licence ili dugoročan ugovor, sto zahteva ogromne finansijske resurse i političke veze unutar ULEB struktura. Bez toga, srpski kosarkasi ostaju zavisni od godišnjih odluka i rezultata u rasporedu ABA lige.
Zakljucak: Stabilnost naspram sportske pravde
Sistem A licenci u Evroligi predstavlja fundamentalan kompromis izmedu komercijalne stabilnosti i sportskog integriteta. Dok garantuje finansijsku održivost najjačeg evropskog takmicenja, istovremeno stvara barijere za ambiciozne klubove izvan elite.
Odgovor na pitanje da li je ovaj model idealan zavisi od perspektive. Sponzori, televizijske kuce i vlasnici klubova sa licencama brane status quo. Navijači manjih klubova i puristi sportske meritokratije traže otvoreniji sistem.
Verovatno je da će budućnost doneti kompromisna rešenja. Potpuno zatvorena liga nije održiva u evropskom kontekstu, ali ni radikalne promene nisu realne s obzirom na investicije trenutnih članova. Ključno pitanje ostaje: kako balansirati stabilnost potrebnu za komercijalni uspeh sa sportskom pravdom koja čini takmicenja uzbudljivim?
Za one koji žele detaljnije pratiti ovu temu, preporučujemo redovne posete sekciji o Evroligi gde objavljujemo najnovije vesti o promenama u sistemu licenciranja i strukturi takmicenja.
